Овако је о пријатељству говорио Меша Селимовић, а прва пријатељства се рађају управо у школи.
Мехмед Меша Селимовић је рођен у Тузли 1910. године.
Након завршених студија на Филозофском факултету у Београду, до почетка Другог свјетског рата, радио је као професор гимназије у родном граду.
До краја рата је учествовао у борби против окупатора.
Послије рата једно вријеме је радио као универзитетски професор у Сарајеву.
Потом обавља низ дужности у култури ( био је директор Босна – филма, директор Народног позоришта и коначно главни и одговорни уредник у Издавачком предузећу „ Свјетост“ у Сарајеву.
Због сукоба са тадашњим руководством у БиХ прелази у Београд, гдје наставља са објављивањем својих дјела.
Био је прозаист разноврсне тематске и жанровске оријентације.
Књижевним радом је почео да се бави релативно касно, прво са ратном тематиком, а потом је свој литерарни рад усредсредио на универзалне теме: човјек, његова егзистенција и судбина. Његов књижевни опус је велики и обухвата збирке приповиједака: „ Прва чета“ и „ Туђа земља“, затим романе „ Тишине“; „ Магла и мјесечина“; „ Дервиш и смрт“; „ Тврђава“ и „ Острво“. Објавио је есеје „ За и против Вука“ и „ Есеји и огледи“.
Његов аутобиографски спис „ Сјећања“ говори о пишчевом животу, књижевном раду и неким књижевним и културним догађајима и личностима.
Веома значајан роман је „Тврађава“, а пуни успјех постигао је романом „ Дервиш и смрт“.
Меша Селимовић је умро 1982. године у Београду.
